Mentalno zdravlje je postalo sve važnija tema u savremenom društvu, a promene paradigmi u njegovom razumevanju doprinose sveobuhvatnijem pristupu i naglašavajući značaj prevencije. Posebno je važan fokus na mentalno zdravlje mladih, jer se ova populacija suočava sa brojnim izazovima u savremenom okruženju. Činjenica da se 75% svih mentalnih poremećaja javlja pre dvadeset i pete godine ukazuje na potrebu fokusa programa prevencije i ranih intervencija na ovu populaciju.
Tradicionalni pristup mentalnom zdravlju bio je usmeren na dijagnozu i tretman mentalnih poremećaja, fokusirajući se na simptome i individualnu patologiju. Međutim, novije paradigme naglašavaju sveobuhvatan pristup mentalnom zdravlju koji uključuje i pozitivno blagostanje, primordijalnu prevenciju i promociju mentalnog zdravlja. Ove promene otvaraju prostor za razmatranje različitih aspekata mentalnog zdravlja mladih i pružanje adekvatne podrške uz uključivanje čitavog društva.
Mentalno zdravlje mladih ima poseban značaj, s obzirom na izazove i pritiske sa kojima se mladi suočavaju u savremenom društvu. Faktori kao što su sve veće akademsko opterećenje, neprepoznato vršnjačko nasilje, tehnološka zavisnost i promene u tradicionalnim porodičnim i socijalnim ulogama, pored porasta prevalencije tegoba iz anksiozno-depresivnog spektra, doprinose i pojavi novih pitanja i problema, poput problema sa pažnjom, bihevioralnih zavisnosti i rodne nepodudarnosti. Sva ova pitanja zahtevaju otvoren grupni dijalog u široj društvenoj zajednici i uključivanje novih saznanja u zdravstvene politike i zdravstveno obrazovanje.
Mentalno zdravlje mladih takođe ima značajan uticaj na organizacije, uključujući škole, univerzitete i radna okruženja. Zdravi mladi ljudi su produktivniji, motivisaniji i angažovaniji u svom radu. Organizacije koje održavaju dobru organizacionu kulturu i promovišu zdravlje mladih stvaraju pozitivno radno okruženje, smanjujući stres i podstičući razvoj njihovog punog potencijala.
Mentalno zdravlje mladih ima snažan uticaj na društvo u celini. Mladi ljudi su pokretači promena i ključni faktori razvoja društva. Negativne posledice lošeg mentalnog zdravlja mladih, kao što su depresija, anksioznost i drugi mentalni poremećaji, mogu imati ozbiljne socijalne i ekonomske implikacije. Jačanje mentalnog zdravlja mladih stvara mogućnosti za izgradnju otpornih, angažovanih i produktivnih članova društva.
Održavanje i jačanje mentalnog zdravlja mladih doprinose njihovom blagostanju, ali takođe ima pozitivan uticaj na društvo, organizacije i zajednice u celini, stvarajući temelje za održiv i prosperitetan razvoj.